Сербские союзники Гитлера - Алексей Юрьевич Тимофеев

156

Мартиновић-Бајица П. Милан Недић, Београд, 2003, с.184–185.

157

ВА, NAV-N-T-120, 200/153345-46.

158

ВА, Недићева архива, к. 24 A, ф. 1, док. 1.

159

Тришић. Ј. О Милану Недићу, Б. м., 1960 с. 47; Мартиновић-Бајица П. Милан Недић, Београд, 2003, с.160–161; Краков С. Генерал Милан Недић, Београд, 1995, књ. 1, с. 257–258.

160

Borković M. Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinška uprava 1941–1944, knj. 1, Beograd, 1979, s. 160–161.

161

ВА, NAV-N-T-501, мф. 256, л. 116.

162

Borković M. Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinška uprava 1941–1944, knj. 1, Beograd, 1979, s. 166–165; ВА, Недићева архива, к. 47, ф. 4, док. 1.

163

Реформам подвергалась не только сербская администрация, но и другие части коллаборационистов. А. Мейснер был недоволен царившим в Русском охранном корпусе русским духом, монархическим и недостаточно лояльным по отношению к нацистской идеологии, в результате чего отдал приказ о формировании под командованием М.А. Семенова полицейской русской эмигрантской части в Сербии – батальон хипо, который впоследствии превратился в полк «Варяг». ВА, NAV-T-175, мф. 73, л. 2590570-3; Зборник НОР. Т. XII, књ. 2. Београд, 1978. С. 805–809.

164

Службене новине, 3 марта 1942.

165

Исполнительная власть в недичевской Сербии имела следующую структуру: МВД, во главе министр внутренних дел; округ (область), во главе окружной начальник; срез (район), во главе начальник среза; община (сельсовет), во главе председатель общины (формально представитель местного самоуправления).

166

Мартиновић-Бајица П. Милан Недић, Београд, 2003, с. 356–361.

167

ГАРФ, ф. Р6792, оп. 2, д. 68, л. 97.

168

ГАРФ, ф. Р7439, оп. 1, д. 4, л. 552–572; Borković M. Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinška uprava 1941–1944, knj. 1, Beograd, 1979, s. 291.

169

Kostić B. Za istoriju naših dana, Beograd, 1996, s. 72; ВА, NAV-T-501, мф. 256, л. 1024–1034.

170

Впервые этим правом М. Недич воспользовался 18 января 1943 г., когда стражники СГС расстреляли 10 заложников за убийство начальника муниципалитета в г. Кралево. В дальнейшем неоднократно имели место расстрелы частями СГС заложников из числа коммунистов и сочувствующих им как карательная мера за убийство чиновников администрации М. Недича и местного самоуправления. ВА, Недићева архива, к. 27-II, ф.5, док. 5, 7.

171

ВА, Недићева архива, к.27-II, ф.5, док. 5.

172

Glišić V. Teror i zločini nacističke Nemačke u Srbiji 1941–1944, Beograd, 1970, c. 160–161.

173

В то время как среди высших и средних офицеров Полиции порядка (БДО) доминировали немцы из Австрии (в меньшей степени Германии), среди младших офицеров, унтер-офицеров и сержантов были часто были местные фольксдойче и русские эмигранты, фиктивно доказавшие свое «германское происхождение». Среди рядовых полицейских значительную часть составляли воеводинские фольксдойче, молодые русские эмигранты, а также мусульмане из Рашской области. AЈ, д. Државна комисија, Именични регистар припадника СС формација.

174

З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. I, књ. 5, Београд, 1954, с. 57, 212–214.

175

ВА, NAV-T-501, мф. 256, л. 399, 831.

176

Borković M. Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinška uprava 1941–1944, knj. 2, Beograd, 1979, s. 173.

177

Службене новине, 6 новембра 1943.

178

ВА, Недићева архива, к. 28; ВА, NAV-N-T-501, мф. 249, л. 146; мф. 252, л. 1236; мф. 256, л. 695; Мартиновић-Бајица П. Милан Недић, Београд, 2003, с. 357–358; Карапанџић Б.М. Грађански рат у Србији 1941–1945. Београд, 1993. С. 240–242.

179

ВА, Недићева архива, к. 2а, ф. 2, док. 16.

180

Мартиновић-Бајица П. Милан Недић, Београд, 2003, с. 435; Маринковић А. Све је било могуће у оне дане… Сећање на септемар 1944. // Записи из добровољачке борбе. књ. III, Минхен, 1955, с. 46–48.

181

ВА, NAV-N-T-311, мф. 185, с. 658–800; З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. XII, књ.4, Београд, 1979, с.1162, 1170; Соларић М. Наличје «Босанске голготе» или как сам постао припадник СДК // Записи из добровољачке борбе. књ. II, Минхен, 1954; Kostić B., Za istoriju naših dana, Lille, 1949, s. 203–204.

182

Записи из добровољачке борбе I–V, Минхен, 1954–1959; Карапанџић Б. Споменица српских добровољаца: 1941–1971, Кливеланд, 1971; Тврђава: збирка добровољачке лирике, Аутори додатног текста (Пандуровић С., Најдановић Д.), Минхен, 1977; Карапанџић Б. Српски добровољци: 1941–1981, Кливленд, 1981; Карапанџић Б. С вером у Бога за краља и отаџбину! Добровољци: 1941–1991, Кливеланд, 1991; Пироћанац С. Српски добровољци: 1941–1945: у речи и слици. Албум, Нортхамптон, 1991; Пироћанац С. Добровољци: некад и сад! Албум, Нортхамптон, 1994; Матејић М., Карапанџић Б. Са крстом у руци и љубављу у срцу: о свештеницима и монасима Српске православне цркве који су припадали Љотићевом «ЗБОР»-у и Српском добровољачком корпусу, Ваљево, 2008.

183

ВА, NAV-N-T-311, мф. 194, с. 974.

184

Kostić B. Za istoriju naših dana, Lille, 1949; Карапанџић Б. Грађански рат у Србији 1941–1945, Кливленд, 1958; Парежанин Р. Моја мисија у Црној Гори, Рим, 1960; Краков С. Генерал Милан Недић, Минхен, 1968; Парежанин Р. Други светски рат и Димитрије В. Љотић, Минхен, 1971; Slijepčević Đ. Jugoslavija – uoči i za vreme drugog svetskog rata, Minhen, 1978; Propadović M. D. V. Ljotić, Zbor i Komunistička partija Jugoslavije: 1935–1945: prilozi za istinu o JNP Zbor., Northampton, 1990.

185

Ивановић П. Ко су Љотићевци, Чикаго, 1954; Mommsen H. Serbische Nationale Freiwilligen-Verbände // Gutachten des Instituts für Zeitgeschichte. Bd. 2., Stuttgart, 1966; De Zeng N.L. History of the Serbian Volunteer Corps, Siegrunen, Vol. V, No. 28, Januar 1982; Стефановић