Модернизация vs. война. Человек на Балканах накануне и во время Балканских войн (1912-1913) - Рашид Рашатович Субаев
Модернизация vs. война. Человек на Балканах накануне и во время Балканских войн (1912-1913) читать книгу онлайн
В сборнике статей предлагаются новые подходы к пониманию опыта Балканских войн 1912–1913 гг. В отличие от ранее преобладавшей в историографии тенденции сосредоточиваться преимущественно на военно-политических событиях и итогах этого регионального столкновения, авторы обратились к его «базе» и истокам — историческому контексту и внутренним реалиям стран полуострова. А именно: традиционной социальной структуре; особенностям менталитета и уровню политической культуры населения и элит; взаимоотношениям власти и общества и др. То есть к тому, что определяет степень «модерности» балканских государств и обществ. Отсюда и вопросы, на которые попытались ответить участники сборника — как имперская традиция Юго-Восточной Европы проявила себя в качестве одной из предпосылок Балканских войн; в чем состоит разгадка «массового национализма» в регионе; с чем в сфере «модернизации» сознания народы Балкан подошли к кануну Новейшего времени.
778
Микић Ђ. Албанци и Србија… С. 60.
779
Микић Ђ. Албанци и Србија… С. 61; Ratković В. Prvi balkanski rat 1912–1913. Beograd, 1975. S. 246–247.
780
Први Балкански рат… С. 417.
781
Mikić Dj. The Albanians and Serbia… P. 171.
782
Tomić J. Rat na Kosovu i Staroj Srbiji 1912. godine. Novi Sad, 1913.
783
Први Балкански рат… С. 46–417, 464, 469, 496; Muкuh Ђ. Албанци и Србија… С. 63.
784
Подробнее см.: Dragnich A., Todorovich S. Prelude To World War I: Balkan Wars and Serbo-Albanian Relations // Kosovo. 1992.
785
Skendi S. The Albanian National Awakening, 1878–1912. Princeton, N.J., 1967. P. 451.
786
Ibid. P. 452.
787
Frasheri, Sami Bey. Was war Albanien, was ist es, was wird es werden? Vienna — Leipzig, 1913.
788
The New York Tribune. 11 Nov. 1912.
789
Skend S. Op. cit. P. 438–463; Barti P. Op. cit. P. 173–184; Hrabak B. Arbanaski ustanci 1912 godine. S. 323–350; Mikic B. The Albanians and Serbia… P. 165–196; Kosovo und Metochien in der serbischen Geschichte. Lausanne, 1989. P. 311.
790
Вместе с Исмаилом Кемали флаг на балконе двухэтажного здания подняли Иса Болетини и Луиджь Гуракучи.
791
В тексте изданных в Лондоне мемуаров Исмаила Кемали по понятным причинам процитирована телеграмма правительству Великобритании. В телеграммах в другие столицы подобное обращение менялось в соответствии с местными государственно-дипломатическими реалиями.
792
Так в тексте. По смыслу соответствует «султанской».
793
The Memoirs of Ismail Kemal Bey. London, 1920. P. 368–386.
794
Подробнее см.: Батаковић Д. Есад-паша Топтани и Србија 1915. године // Србија 1915. године. Београд, 1986. С. 299–303.
795
Смирнова Н.Д. История Албании в XX веке. М., 2003. С. 58.
796
Храбак Б. Арбанашки упади и побуне на Косову и у Македонији од краја 1912. до краја 1915. године. Врање, 1988. С. 52–64.
797
Балугџић Ж. Кад се стварала Албанија // Српски књижевни гласник. Београд, 1937. С. 521–522; Микић Ђ. Албанци и Србија… С. 75; Документи о спољној политици Краљевине Србије. Књига VI. Свеска 2. Београд, 1984. С. 75, 77, 80, 86, 93, 100, 105, 124, 130, 135.
798
Документи… Књига VI. Свеска 3. С. 262.
799
Подробнее см.: Храбак Б. Арбанашки упади и побуне… С. 33–38, 6061.
800
Документа… Књига VI. Свеска 3. С. 194, 239, 253.
801
О спорных моментах сербско-албанских отношений в период между Берлинским конгрессом и концом Первой мировой войны подробнее см.: Димић Љ., Борозан Ђ. Југословенска држава и Албанци. Т. I. Београд, 1998. С. 5–24.
802
Бартл П. Албанци. Од средњег века до данас. Београд, 2001. С. 7.
803
Там же. С. 8.
804
Пока наиболее полным из известных военно-географических исследований албанской территории является сделанное Генеральным штабом югославской армии в 1947 г.
805
Stavrijanos L. Balkan posle 1453. godine. Beograd, 2005. S. 473–475.
806
ЂорђевићД. Националне револуције балканских народа (1804–1914). Београд, 1995. С. 95.
807
Bojeoduh М. Србија и балканско питање (1878–1914). Нови Сад, 2000. С. 24.
808
Борозан Ђ. Велика Албанија. Поријекло. Идеје. Пракса. Београд, 1995. С. 46–49.
809
Там же. С. 28.
810
Подробнее о черногоро-албанских отношениях в конце XIX – начале XX в. см: Ракочевић Н. Црногорско-албански односи 1878–1914 // Срби и Албанци у XIX и почетном XX века. Београд, 1990. С. 123–160.
811
Ковић М. Дизраели и Неточно питање. Београд, 2007. С. 368–370.
812
Ђорђевић Д. Указ. соч. С. 96.
813
Там же.
814
Там же. С. 97–98.
815
Подробнее о переселении албанцев с юга Сербии после 1878 г. см.: ЈагодићМ. Насељавање Кнежевине Србије 1861–1880. Београд, 2004; JagodićM. The Emigration of Muslims from the new Serbian Regions 1877–1878, Balkanologie. 1998. № 1–2. S. 99–122; Јагодић M. Насељавање Топличког округа 1878–1879. године // Годишњак за друштвену историју. 2000. Бр. 1. С. 52–57.
816
Стојанчевић В. Обновлена српска држава и Арбанаси 1804–1876// Срби и Албанци у XIX и почетном XX века. С. 5–34.
817
Борозан Ђ. Указ. соч. С. 40–41.
818
Иванова Ю.В. Албанцы и их соседи. М., 2006. С. 70–73.
819
Борозан Ђ. Указ. соч. С. 40–41.
820
Митровић А. Албанци у политици Аустро-Угарске према Србији 1914–1918 // Срби и Албанци у XX веку. Београд, 1991. С. 79–81.
821
Žutić N. Vatikan i Albanci. Beograd, 2000. S. 11–14.
822
Борозан Ђ. Указ. соч. С. 42.
823
Батаковић Д. Косово и Метохија у српско-арбанашким односима. Београд, 2007. С. 100–102.
824
О взглядах сербской политической и интеллектуальной элиты на место и роль албанцев в политике великих держав на Балканах см.: Ђорђевић В. Арнаути и велике силе. Београд, 2004 (репринтное издание).
825
Богдановић Д. Књига о Косову. Београд, 1985. С. 136–140.
826
Војводић М. Путеви српске дипломатије. Београд, 1999. С. 162–165.
827
Борозан
